Život je paradoks.

Paradok “Veliki Hotel” koji je posatvio David Hilbert glasi:

“Imamo hotel sa beskonačnim brojem soba i sve te sobe su popunjene. Da li taj hotel može da primi još jednog gosta?”
Pojam beskonačnog je neshvatljiv za ljudski um. To se da vidjeti iz Zenonovog paradoksa Dihotomije. Ali uprkos toj činjenici znamo da beskonačno nema kraj.

Hotel ima beskonačno soba i sve su popunjene. Znači imamo i beskonačno gosti. I da li sada tu može da stane još jedan čovjek? Odgovor na to zavisi od načina na koji gledate pojam beskonačnog.

Šta je to beskonačno? Beskonačno nema kraj! Naravno taj odgovor je jako siromašan.

Ako imte jednu jabuku i kažete da bi željeli da imate beskonačan broj jabuka. Onda bi ta jabuka bila dio tog beskonačnog. Zašto? Pa ako ne bi bila dobili bo beskonačan broj jabuka plus ova jedna što je imate odnosno to bi bilo veće od beskonačnog za tu jednu jabuku (Beskonačno + jedan). A to je još veći nivo od beskonačnog za razumjeti. Iz ovog primjera bi ste mogli da zaključite da ako postoji beskonačan broj jabuka svaka jabuka je dio tog beskonačnog i ne ne postoji izvan njega. Ovo je prijer sa dodavanjem jabuke.

Ali…

Ako oduzmete jednu jabuku od beskonačnog broja jabuka? Da li bi to beskonačno bilo više beskonačno ako mu hvali jedna jabuka? Dobijamo još jedan neshvatljiv pojam beskonačnog koje treba da se ostvari kad mu se oduzme jedna jabuka (Beskonačno – jedan). Što znači da ne možemo da oduzmemo od beskonačnog kao ni da dodamo jer je ono jedna ne razdvojiva cjelina. Ako bi smo krenuli da dodamo nemamo odakle a ako bi smo krenuli da oduzmemo ne možemo da narušimo beskonačno.

Hotel ne može da primi još jednog gosta jer nema odakle. A da bi dodao morao bi da otpusti ali ne može ni da odpusti jer je beskonačno ne moguće narušiti. Ali ako imamo jednog gota napolje onda imamo i jednu slobodnu sobu. Ali pitanje kaže da su sve popunjene, shodno gore navedenom taj jedan gost ne može da postoji.

Život je paradoks!